Tehnologika

Još kada mi je pala na pamet ideja o blogovanju pod sopstvenim domenom, znao sam da se nalazim na nedovoljno istraženom terenu. Mislio sam da će mi elementarno poznavanje PHP-a i MySQL-a (taman za instalaciju WordPress-a) biti dovoljno za početak (ili kako bi Ameri rekli “to get the things going”). Pa sam, naoružan sveže kupljenim domenom i prevelikim entuzijazmom, uobičajenim za početnika, počeo svoje putešestvije.

Pročitao sam BlogSessions (perfektna serija članaka; preporučujem ih svim početnicima) i još gomilu do-it-yourself priručnika. A onda sam počeo da obilazim popularnije blogove i da tragam za načinom na koji su ti blogovi uopšte i postali popularni (jesam na početku rekao da blog pišem isključivo zbog sebe, ali ako ću imati jednog ili dva čitaoca, onda bi bolje bilo da sam sve to pisao u svesku ). E, čini mi se da sam baš tada otvorio Pandorinu kutiju.

Prvo sam primetio da ljudi čavrljaju o Technorati rejtingu, FeedBurner-u, Search Engine optimizaciji. Mislim, imao sam ja i ranije blagu predstavu o tome… ali, brate… koliko tu stvari ima, koje treba pohvatati, pribeležiti; pa samo koliko account-a sam morao da napravim (i passworda da zaboravim, kada treba ponovo da se logujem ). Evo, na samu pomisao mi se vrti u glavi.

Pa šta ono još beše… a da! Zamisli, neki ljudi prate blogove preko RSS feedova. Golly jeepers! Jedina način koji sam ja do sada praktikovao je:

1. Ukucaj adresu
2. Pročitaj članke
3. Prokomentariši ako nađeš za shodno
4. GOTO 1

Već sam jednom i pomislio da odustanem od svega, ali sam - na svu sreću - odustao od odustajanja. Ta, nisam džabe bacio novce na hosting i domen. Primera radi, danas sam ceo dan pokušavao da uklavirim zašto mi FeedDemon lista članke sa nekog drugog bloga kad unesem svoju feed adresu (na kraju je metoda “izbriši pa sve iz početka” dala željene rezultate). Ostalo bolje da ne pominjem.

Da parafraziram Teodora Retkea: “I learn by going where I have to go”.